SRAZMERNI RAČUN

PRAVILNI POLIEDRI

Пет правилних полиедара
Име	Тетраедар	Хексаедар или Коцка	Октаедар	Додекаедар	Икосаедар
Слика	(Анимација)	(Анимација)	(Анимација)	(Анимација)	(Анимација)
Размотана фигура
Површи	4 троугла	6 квадрата	8 троуглова	12 петоуглова	20 троуглова
Број ивица/темена	6 / 4	12 / 8	12 / 6	30 / 20	30 / 12
Број ивица у једном темену	3	3	4	3	5

PRAVILNI POLIEDRI

Тетраедар

Октаедар

Икосаедар

Хексаедар

Додекаедар

VIŠE O PRAVILNIM POLIEDRIMA OVDE

PRIZMA

 Prizma je geometrijsko telo ograničeno sa dva paralelna i podudarna mnogougla i onoliko paralelograma koliko stranica ima jedan od tih mnogouglova. Mnogouglove nazivamo osnovama prizme, a paralelogrami su bočne strane prizme. 

Bočne strane prizme obrazuju omotač prizme. 

Visina prizme je rastojanje između njenih osnova, tj. visina je dužia normale koja je spuštena iz bilo koje tačke jedne baze na ravan druge baze.

Ako su bočne ivice prizme normalne na osnovu prizme, tada je prizma prava. Ukoliko prizma nije prava, kaže se da je kosa. Visina prave prizme se poklapa sa bocnom ivicom, a bocne strane su pravougaonici. 

Kad prava prizma ima pravilan mnogougao u osnovi, ona je pravilna. Sve bocne strane pravilne prizme su podudarni pravougaonici. 

Paralelopiped je prizma cija je osnova paralelogram. Paralelopiped ima 8 temena, 12 ivica i 6 strana. Četiri bocne strane su paralelogrami kao kod svake prizme, osnove su paralelogrami po definiciji, prema tome sve strane su paralelogrami.

POVRŠINA PRIZME

 Mreža bilo koje prizme se sastoji od dve baze i omotača pa je površina svake prizme

 P=2B+M 

 gde je B površina baze a M površina omotača prizme.

ZAPREMINA PRIZME

Zapremina prizme računa se po formuli

 V=B.H

gde je B površina baze a H je visina.

Primer:  pravilna trostrana prizma i pravilna šestostrana prizma

          

TRIGONOMETRIJA

SISTEMI LINEARNIH JEDNAČINA

SARUSOVO PRAVILO: 

Zadatke uradila učenica Jelena Jašović i odeljenje 3/1

SREĆNA NOVA 2024. GODINA!