LEONARD OJLER

   Na času matematike u prvom razredu pomenuti su Ojler-Venovi dijagrami. Leonard Ojler (Bazel, 15. april 1707 — Sankt Peterburg, 18. septembar 1783.) je bio švajcarski matematičar i fizičar. Živeo je i radio u Berlinu i Sankt Peterburgu.

   Ojler je došao do velikih otkrića u potpuno različitim oblastima kao što su matematička analiza i teorija grafova. Uveo je u upotrebu veliki broj termina koji se koriste u savremenoj matematici i unapredio matematičku notaciju, posebno u okviru analize. Ojler je zaslužan za savremeni zapis matematičke funkcije. Značajan doprinos dao je i na poljima mehanike, optike i astronomije. Smatra se da je Ojler jedan od vrlo značajnih matematičara 18. veka i među najvećim matematičarima svih vremena. Takođe je i jedan od najplodnijih — sačuvano je oko 900 njegovih radova.

   OVDE možete naći spisak tih radova i svega ostalog što je nazvano njegovim imenom.

BLEZ PASKAL

Француски математичар, физичар и филозоф Блез Паскал (1623 – 1662) имао је оца са чудним погледом на образовање. Одлучио је да сам подучава сина, а није му дао да учи математику све до 15. године. Сва литература из математике била је склоњена из њихове куће. Тек када је био сигуран у огроман синовљев таленат, дозволио му је да стиче математичко образовање. Касније је Паскал конструисао машину која је вршила четири основне математичке операције, изумео је хидрауличну пресу, а у његову част је јединица за притисак названа паскал (1 Pa)

ANEGDOTA O MIKI ALASU

Да математичари умеју да се нашале и на сопствени рачун сведочи ова истинита анегдота коју је свом пријатељу професору Јеленку Михајловићу испричао наш познати математичар Михајло Петровић чувенији као Мика Алас.
– Пре неки дан састадох се ја са доктором Владимиром Варићаком из Хрватске, ти га, Јеленко, знаш, и слатко се изразговарасмо, али, нити је он разумео мене, нити ја њега!
Професор Јеленко Михајловић се поглади по бради па упита:
– Побогу, Мико, на којим сте то језицима разговарали?
– Па на нашем, на ком би другом?
– Откуда се онда нисте разумели?
– Лепо! Ја сам му причао о мојим функцијама – математичкој феноменологији, а он, човек, клима главом, но ја добро видим да му није јасно.
– А после, када је он теби стао да прича?
– Ништа боље! Развезао човек о нееуклидској геометрији, о општој и специјалној теорији релативности, а ја само повлађујем. Али, да ме убијеш ако појма имам шта ми је испричао!
– Е, мој Мико! – хукну Јеленко – Ова твоја згода боље објашњава колика је провалија математика, него да си о томе написао монографију!

ANEGDOTA O GAUSU

         Kao učenik, veliki matematičar Gaus (1777-1855) mnogo puta je svojim umom zadivio nastavnike. Jednom je nastavnik rekao Gausu:
       ,,Postaviću ti dva pitanja. Ako na prvo odgovoriš tačno, na drugo ne moraš da odgovoriš. Reci koliko iglica ima božićna jelka?”
        Gaus je brzo odgovorio: ,, 67543 ’’.
       ,,Kako si tako brzo izračunao?’’ , pitao je učitelj.
       ,,To je drugo pitanje, gospodine učitelju '’, odgovorio je Gaus.