– Пре неки дан састадох се ја са доктором Владимиром Варићаком из Хрватске, ти га, Јеленко, знаш, и слатко се изразговарасмо, али, нити је он разумео мене, нити ја њега!
Професор Јеленко Михајловић се поглади по бради па упита:
– Побогу, Мико, на којим сте то језицима разговарали?
– Па на нашем, на ком би другом?
– Откуда се онда нисте разумели?
– Лепо! Ја сам му причао о мојим функцијама – математичкој феноменологији, а он, човек, клима главом, но ја добро видим да му није јасно.
– А после, када је он теби стао да прича?
– Ништа боље! Развезао човек о нееуклидској геометрији, о општој и специјалној теорији релативности, а ја само повлађујем. Али, да ме убијеш ако појма имам шта ми је испричао!
– Е, мој Мико! – хукну Јеленко – Ова твоја згода боље објашњава колика је провалија математика, него да си о томе написао монографију!
